Mislim da ne postoji dete koje se ne boji nečega. Prvi strahovi se javljaju još kod beba. U periodu do 12 meseci bebe se obično boje glasnih zvukova, pada, nepoznatih osoba, odvajanja od majke.
Neka deca mogu imati više strahova od druge dece, ali to nije ništa strašno iako se mnogi roditelji tada brinu i pitaju šta treba da preduzmu.
Neki od načina kako prepoznati strah kod deteta je ako dete ubrzano diše, ima proširene zenice, promeni glas pa čak i kretanje.
Strahovi su normalna faza u razvoju deteta.Dete se boji mraka? Doktora? Psa? Normalno je da se deca boje.
Dvogodišnjaci se uglavnom boje odvajanja od majke, glasnih zvukova, životinja ( pasa,buba i zmija), novih ljudi i nove sredine, noše, vode (kupanja u jezeru, moru, reci), doktora..
Trogodišnjaci se uglavnom boje mraka.
Psiholozi tvrde da bi roditelji trebali da brinu ukoliko postoji odsustvo straha jer on predstavlja urodjenu reakciju na pretnju, jer ukoliko se dete baš ničega ne boji to može da ukaže na psihičke ili razvojne probleme.
Ukoliko Vam je dete uplašeno ili ako Vam govori o nečemu što ga plaši treba da ga shvatite ozbiljno. Zar i mi odrasli nemamo ponekad neki strah za nešto novo i nepoznato? Zato deca uz pomoć roditelja treba da nauče šta jeste, a šta nije opasno. Takodje, postoje i takozvani korisni strahovi, tj.strahovi koji su poželjni. To su strahovi od utičnice za struju, šporeta, pegle, visine.
Nikada decu ne treba plašiti vešticama i babarogama, doktorima i injekcijama, da će se izgubiti… jer ove metode imaju negativan efekat na dete.
Deca izmedju 4-8 godina se boje uglavnom čudovišta, insekata, napuštenosti, samoće, bola.
Deca izmedju 8-12 godina se uglavnom boje neuspeha, povreda i odbijanja.
Kako pomoći detetu da na neki način prevazidje strah? Pričajte sa detetom.
Prodjite mu sa razumevanjem. Nikada nemojte da ismevate dete i njegove strahove jer će dete postati ljuto. Zamolite dete da Vam ispriča, opiše strah i Vi se potrudite da ga uverite da je ono bezbedno. Recite detetu da ste se i Vi kada ste bili mali plašili , ali da sve to prevazišli. Takodje, nemojte mu nikada govoriti da je sramota da se nečega boji.
Ukoliko se dete plaši do te mere da to ometa njegov svakodnevni život i igru, onda u tom slučaju potražite stručnu pomoć.