Uvođenje mleka

Jedan od najvećih izazova majčinstva, mogu slobodno da kažem, jeste bio prekid dojenja. Dojenje je bilo I ostalo takođe I jedan od najlepših perioda. One okice koje zure u tebe sa tolikom ljubavlju, ono smireno disanje I onaj spokoj kojim beba odiše.

Ali eto, nažalost, mora doći I taj trenutak gde je mami ili bebi jednostavno dosta dojenja, što iz razloga detetovih godina, što iz razloga možda maminog umora. I hej, to je sve u redu, sasvim u redu. Dojila 5 meseci ili 3 godine, ti si I dalje najbolja mama svom detetu, koje će te uvek gledati tim nežnim okicama I smejati se kada je u tvom najsigurnijem naručju.

Tako smo I mi rešili jednog jutra da je dosta, nakon 2 godine. Malo je bilo mog umora, malo je bilo njegovog dojenja više iz navike, nego iz potrebe. Bila je subota ujutru, on je u 09h trazio da doji.

Jednostavno sam rekla da nema više, da se pokvarilo I nestalo mleka, ali da je u redu I da je mama sa njim. Govorila sam mu kako ga volim I kako će ga mama uvek maziti I paziti. On je plakao, više kenkao I bunio se. Ali ulogu su igrala njegova omiljena kola I skrenuli smo pažnju sa dojenja, omiljenom igračkom. Kada je došlo 12h I vreme uspavljivanja, opet smo nastavili istim tempom. Rekli smo da nema I da se pokvarilo. Dala sam mu flašicu sa mlekom I keks. On je prihvatio I legao da spava. Mi iznenađeni I srećni.

Subota uveče, takođe vreme uspavljivanja, sve isto, govorimo da nema I da se pokvarilo, on je legao I zaspao, ali pakao je krenuo oko 23h kada se probudio. Isprobali smo sve moguce nacine: ljuljanje, ninanje, pevanje, maženje, ja da odem I on ostane sa tatom.. Ostali smo tako do 05:30. On je toliko bio ljut I besan da je izgrizao sebi obraze sa unutrasnje strane. Brzo smo sredili sve I na jedvite jade se uspavali. Naravno plakala sam I ja celu noc. I hej, mama koja čitas, to je u redu, jer u nekim trenucima plakaćeš više od njega/nje. Sledeći dani koji slede bili su kritični, jer smo znali da ne smemo da popustimo, jer ako popustimo vratiće se sve na staro. Sledećih dana bio je ljut, plakao, besneo za sitnice, ali bili smo spremni na to I sve vreme ga grlili I mazili. Govorili da smo tu za njega I da nema dojenja jer se pokvarilo I da nema više.

Jako je bitno da budete svesne da će možda biti ovakvih problema, ali nema odustajanja ako ste već krenule. Ukoliko dete ide u vrtić, javite vaspitačicama, biće divne prema njemu/njoj kao što su bile naše vaspitačice I udovoljavale su one u vrtiću, a I mi kući. Ljutio se možda nekih nedelju dana I nakon nedelju dana je prihvatio činjenicu da nema više dojenja, ali ostaje mama za dozu maženja po potrebi. Nabavite detetu omiljenu plišanu igračku/auto/lutku ili šta god voli.

Tražio je naravno još nekoliko puta, ali samo ga podsetim I Kažem ‘hej ljubavi, nema, pokvarilo se, sećaš se?’ I onda on samo legne kod mene u krilo I mama krene da ga mazi.

Ne mogu iskreno opisati kome je bilo teže, meni ili njemu tih nedelju dana, ja sam plakala svaku noć ali sam znala da činim pravu stvar. Samo je potrebno da vi budete spremne na tu činjenicu da je gotovo I da to prenesete na dete. Da budete spremne na možda nekoliko dana nespavanja I plakanja, ali da ipak mazite I grlite najjače jer oni moraju da osete vašu blizinu I da znaju da je mama tu ipak.

Nadam se mama, ti koja čitas, da ću ti dati vetar u leđa, I poruku da si jaka I najbolja za svoje dete iako ti je teško da dojiš I dalje, iako želiš da prestaneš. Najbolja si za svoje dete.