Hašimoto je autoimuno oboljenje pri kome antitela napadaju štitnu žlezdu, stvaraju upalu, vemenom je sve više oštećuju što dovodi do pojave hipotireoze, odnosno smanjene funkcije štitne žlezde. Taj proces je progresivan i vremenom štitna žlezda sve više i više propada, a njena funkcija je sve slabija.

            U mnogom slučajevima Hašimoto biva otkriven tek onda kada dođe do hipotireoze i kada se pojave neki uočljiviji simptomi koji navedu lekara da posumnja na ovu dijagnozu. Ali su takođe česti slučajevi da se hašimoto i hipotireoza otkriju slučajno uz proveru nekih drugih stanja ili bolesti.
Kako bi se dijagnoza Hašimota i hipotireoze utvrdila potrebno je uraditi kompletan pregled štitne žlezde, a tu spada:

1. Analiza iz krvi: TSH, Ft4, Ft3, anti TPO, anti TG;
2. Ultrazvuk štitne žlezde i
3. Anamneza pacijenta.

Međutim, postoje situacije i kada osoba nema antitela u krvi, ali ipak ima Hašimoto.

To stanje je poznato kao seronegativni autoimuni tiroiditis ili Hašimotov negativni serum.

Oko 80% – 90% ljudi sa Hašimotom će imati u krvi TPO antitela, TG antitela ili i jedna i druga. Ali određena grupa ljudi nikada neće biti pozitivna na antitela štitne žlezde iako imaju Hašimoto i sve simptome povezane sa njim.

Osobe sa Hašimotovim negativnim serumom će i dalje imati promene na svojoj štitnoj žlezdi karakteristične za Hašimoto, što se vidi pri pregledu na ultrazvuku. Imaće i antitela štitne žlezde, ali neće imati merljiva cirkulišuća antitela.

Rotondi i njegove kolege, utvrdili su da je seronegativni autoimuni tiroiditis manje agresivan oblik Hašimota, ali bez obzira na to, osoba može i dalje razviti hipotireozu i čak napredovati do drugih autoimunih stanja koja mogu ili ne moraju imati odgovarajuće pozitivne markere antitela (kao što je seronegativni reumatoidni artritis).

Ljudi koji nemaju vidljiva antitela štitne žlezde verovatno će imati manju štitnu žlezdu u odnosu na ljude koji imaju vidna antitela.

Seronegativni Hašimoto bi trebalo da se tretira isto kao i serumski pozitivan Hašimoto, osim što se ne bi pratila antitela štitne žlezde. Ovo otežava praćenje poboljšanja stanja postignuto promenom ishrane i odstranjivanjem drugih uzročnika pojave autoimunog procesa, ali se na osnovu nekih drugih parametara i ličnog osećaja pacijenta svakako napredak može pratiti.

Ovi podaci su jako važni za osobe koje osećaju simptome koji su povezani sa Hašimotom, a antitela i hormoni su im u normalnom stanju. Za njih je jako važno da urade ultrazvučni pregled kako bi se ustanovilo da je štitna žlezda u fizički dobrom stanju, a samim tim se i otklonila sumnja za postojanje seronegativnog Hašimota.

Krajnji zaključak će naravno dati endokrinolog i uputiće vas u dalji tok lečenje, a ovaj tekst ima isključivo informativni karakter.