Intervju Anja Stanišić -direktorka, urednica, žena, majka, kraljica
Kako bi sebe predstavila za one koji te tek sada upoznaju? Ko je Anja Stanišić?
-Nikad nisam znala da odgovorim na ovo pitanje, ali u šali volim da kažem da sam ja – sve i to previše svega J
U nešto više reči – ja sam direktorka, preduzetnica, urednica, konsultantkinja, a u momentima niskog samopouzdanja ubeđujem se da sam žena, majka, kraljica.
U još više reči – sebe volim da posmatram kao „work in progress“ i trudim se tako i da živim, da me ono što sam uradila danas čini boljom sutra i da moje sutra čini boljim – ali da ni tuđe ne čini gorim. Trudim se da radim, učim, napredujem i da je Anja danas više od onog što je bila Anja prošle godine, a manje od onog što će biti za godinu dana.
Početkom juna , na tvojoj instagram stranici, osvanuo je sjajan post u kojem govoriš na temu porodiljskog odsustva. Ideja koju si iznela je fenomenalna, te bih te zamolila, ukoliko bi je u celosti ponovila za portal www.zenskebubice.rs ?
-Tako je, početkom juna u javnost smo izašli sa predlogom koji bi mogao da izmeni način na koji su tretirane majke na tržištu rada. Kad kažem mi, mislim na Institut za razvoj i inovacije, koji je ovu studiju pokrenuo i napravio kalkulaciju koja je predstavljena, ali i brojne organizacije koje se bave pravima mama i žena uopšte, među kojima je i Institut za edukaciju Pre svega ja, čija sam suosnivačica.
Ideja je vrlo jasna, konkretna i izvodljiva, ukoliko postoji volja – doprinosi na plate majki po povratku sa porodiljskog bili bi subvencionisani, zbog čega bi one „koštale“ poslodavca manje nego drugi zaposleni sa istom neto platom. Sličan princip primenjen je pre nekoliko godina za visokokvalifikovanu radnu snagu, kada su poslodavci koji su zapošljavali doskorašnje paušalce dobijali subvencije na njihove plate, te trošak njihovog zapošljavanja i prijave nije bio veliki dodatni izdatak. Ova mera je svima odgovarala, budući da je u pitanju IT sektor, gde je svaki zaposleni i te kako poželjan; zato smo rešili da se naslonimo na tu meru i predložimo način da i majke postanu poželjniji kadar i da se više ne suočavaju sa takvom neizvesnošću kada odlaze na porodiljsko i ne znaju da li će ih po isteku uopšte čekati posao, da li će biti degradirane po povratku…
Računica do koje je Institut za razvoj i inovacije došao kaže da bi godišnje ova mera državu stajala za svega 30% više nego što je koštalo isplaćivanje dva puta po 100 evra mlađima od 30 godina – što nije veliki trošak, posebno ako imamo u vidu da je jedno populistička mera vrlo kratkog uticaja, a drugo pomaže rešenju jednog od najvećih problema sa kojima se suočavamo, a to je demografska katastrofa u vidu negativnog prirodnog priraštaja. Jer u zemlji u kojoj je u 2020. godini umrlo 55.000 ljudi više nego što je rođeno, jedino kako se može rešiti ovaj problem jeste omogućavanjem finansijske stabilnosti majkama, a samim tim i (budućoj) deci.
foto: Dušan Petrović
foto: Dušan Petrović
Jako si dugo zastupljena u medijima, skoro pa blizu dve decenije. Zaista lep staž, sigurno protkan raznim izazovima i iskustvima, lepim, ružnim … Nakon svog tog vremena, kako doživljavaš ovdašnje medije ?
-Moram vrlo da biram reči kada odgovaram na ovo pitanje, da ne bih zvučala previše grubo, ali mislim da je sve jasno kada kažem da je situacija u medijima takva da sam odavno rešila da to više nije moj svet. Jako je malo svetlih primera, koji će teško moći finansijski da opstanu. Osim toga, rad u medijima je užasno stresan i svaki dan se osećaš kao hrčak koji trči u točku, stalno pokušavaš da dosegneš neke nove brojke – jer je sve postalo samo lov na brojke – a kada se osvrneš iza sebe, jesi li ostavio nešto čime možeš da se ponosiš? Pa ne.
Za mene presudan trenutak bio je kada sam postala majka, obećala sam sebi da ću ubuduće raditi samo stvari zbog kojih će moje dete moći da se ponosi. Tako me je pronašla platforma Original, koju je pokrenula Fondacija Novak Đoković, a koja je fokusirana na podršku mladima, na mentalno zdravlje, razvoj preduzetništva, sa posebnim akcentom na žensko i na društveno preduzetnišvo… To jeste mala niša, ali me je malo šta ispunjavalo više od toga. I više me ne brinu brojke, već samo mislim o pozitivnom uticaju koji to ima na živote brojnih ljudi, a posebno mladih.
Poruke koje šalješ, kao i tvoji stavovi vrlo su argumentovani, snažni i jasni. Ništa od onoga što si ikada rekla nije rečeno tek tako… Kolika je težina takvog stila? Nezavisna, inteligentna i sposobna žena na Balkanu ?
-Koliko god da je teško – za mene je to jedini mogući način. Postoje teme koje nam svojim postojanjem oduzmu pravo da ćutimo, i baš mi koje smo se nešto glasnije moramo da pričamo, zbog onih čiji se glas ne čuje. Nikada moja nezavisnost, ni inteligencija, ni sposobnost nisu bili problem onima koji su i sami takvi – samo onima koje takva ugrožavam. Ali sam čvrsto rešena da ne dozvolim da to ikada postane moj problem, niti bilo kakva prepreka na mom putu.
Šta je po tebi tvoj najveći lični uspeh?
-Svoj najveći lični uspeh još nisam postigla. Ali dobro znam šta je i unapred mu se radujem. Mir. To je ono čemu težim – da u svom ludilu sačuvam svoj mir. To je takođe „work in progress“, ali nadam se da će doći i radim vredno da tako bude. A do tada, imam svoju listu malih ličnih uspeha, koje čekiram jedan po jedan.
Postoje razni stereotipi u našoj kulturi i životu, koji nam hteli mi to ili ne lepe onu etiketu “MADE IN BALKAN”. Ukoliko nisi prosek i izdvajaš se iz mase, postaješ direktan TRN U OKU ljudima i društvu. Kako opstati i ostati svoj bez većih “oštećenja” ?
-Tako što nećeš seći sam sebi grane, jer su one za nekog trnje. Šta god da radiš, neko će imati zamerku na to. Najvažnije je da živiš u skladu sa sobom, budeš veran sebi i posvećen stvarima koje te ispunjavaju, a da pritom ne ugrožavaš druge. Niko drugi ne plaća tvoje račune, niko drugi ne hrani tvoje dete – niko drugi nema šta ni da se pita o tvom životu.
foto: Dušan Petrović
Žena ovako uspešne karijere kao što je tvoja, i u isto vreme posvećena majka… kako uspevaš da koordiniraš u svemu tome ?
-Ključan je sistem podrške, a moj je izuzetan. Imala sam veliku sreću da ni u jednom trenutku nisam morala da biram između karijere i majčinstva i za to ogromnu zahvalnost dugujem upravo svom sistemu podrške. Moje dete ima oba veoma posvećena roditelja, ima dve babe, dedu, baba-tetke, tetke, ujaka, ima i prabaku – svima nama je on ulepšao živote, a svi oni su ga meni olakšali. Nažalost, malo koja žena ima ovaj luksuz, i nisam ja ni bolja ni sposobnija od ostalih, ja samo mogu da se posvetim poslu i znam da je moje dete zbrinuto. A onda, kada završim sa poslom, mogu sa njim da provodim kvalitetno vreme i napunim baterije koje su mi potrebne za nove radne pobede J
Za kraj ovog intervjua, kao i predhodne sagovornike, zamolila bih te za jednu kratku motivacionu poruku by Anja Stanišić.
-Nekada je moja motivaciona poruka bila: nemoguće – to nije činjenica, to je stav.
Još me nije taj entuzijazam napustio, ali sam pre više od 10 godina od svoje kume čula nešto što mi je postalo životni moto, a to je – nisam ja sebe našla na ulici.
I to je život kakav vredi živeti!