Sutra puni 4. Zna sam da obuje patofne. Ne zna tačno koja je leva a
koja desna ali zna da čičak za kopčanje mora da gleda u vrata a ne u
drugu patofnu. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.

Sutra puni 4. Zna sam da pere zube. Ne zna tačno koliko ih ima, niti
koliko je besanih noci bilo zbog svakog zuba koji je nicao ali zna da se
gornji peru kako kiša pada a donji kako raste trava. Ne zna zašto, to
mu je rekla mama.

Sutra puni 4. Zna da je to samo igra i da ne treba da se plaši kada se
vrata starog lifta u zgradi naglo zatvore i ostane sam unutra. Zna da
treba da pritisne magično dugme sa dva trougla i da će se vrata opet
otvoriti a on biti pobednik. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.

Sutra puni 4. Voli da baca stvari kroz prozor stana i zvoni ljudima na
vrata i interfone i pobegne kada se nezgodni komšija pojavi na vratima.
To ne treba da radi ali je strašno zabavno i zna da je i ona to
radila.. a nekada i dalje radi jer je to zabavlja. Ne zna zašto, to mu
je rekla mama.

Sutra puni 4. Na rođenju je dobio neke super moći pa ga nikada ne boli
kada vadi krv ili prima infuziju u bolnici 7 dana bez prekida jer je pio
galone slane vode na moru. Ne zna zasto deca plaču kod doktora, on se
tamo bas zabavlja. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.

Sutra puni 4. Pre nego što se rodio nije bio beba u maminom stomaku.
Pre bebe bio je zvezda a tata mu je rekao da nije bio Zvezda već
Partizan. Ne zna zašto, to mu je rekla mama.

Negde u daljini radio svira dobro poznat stih:
“Prisiljen da razmišljam, shvatio sam sve… nisam rođen da budem
heroj.. o ne, ne, ne..”

Ipak, u nekim njegovim noćima i danima, u nekim grčevima, bolnim
zubima, prohodavanjima i padanjima, u nekim trovanjima i glistama, nekim
krvavim kolenima i nosevima, nekim zaglavljenim liftovima i ledenim
bolničkim sobama uspeh na trenutak biti heroj…

Sutra puni 4 i njegov je ceo svet.
Znam zašto.
Ja sam mu mama.