Razmislite ponovo pre nego što izgovorite ove reči deci !



Nekad,u nekim situacijama roditelji u nedostatku slobodnog vremena,posla i obaveza deci kažemo stvari kojih se posle sramimo.

Neke rečenice smo mislili da nikada nećemo da izgovorimo i da su to isključivo greške naših roditelja koje mi nećemo da ponavljamo.

Deca ne bi trebalo da koriste negativne prideve kao što su:
“lenj”, “nespretan” ,”razmažen”.
Ponašanje dece vaspitane na ovaj način takođe može težiti istom pravcu,jer ovi pridevi postepeno ulaze u područje prihvatanja deteta,čak i ako roditelji toga nisu svesni i mogu izazvati razvoj ovih osobina kod deteta.

Disciplina je važna za decu,ali ne i pretnja.

“Kada se tata vrati kući,reći ću mu šta si uradio.”
Pretnje detetu ocem ili majkom može izazvati psihičke probleme.Zato je neophodno ne koristiti rečenice koje će sprečiti komunikaciju prilikom učenja dece disciplini.

“Zašto nisi kao on?”
Nikad,ali nikad ne upoređujte decu.Ne upoređujte ih ni sa braćom ili sestrama,jer je svako dete priča za sebe.
Svako dete treba gledati pojedinačno,nikako upoređivati i na taj način praviti razliku.
Želja da bude neko drugi dovodi do toga da se dete oseća neadekvatno i gubi samopouzdanje.

“Ne možeš ti to da uradiš!”
Ova rečenica može slomiti detetovo samopouzdanje.
Suprotno ovom pristupu “Moje dete može sve da postigne” -je takođe lažna izjava.
Naučite dete da nije moguće da jedna osoba uradi sve.Ispravnije bi bilo naučiti dete trudu,strpljenju i istrajnosti.

“Obećavam”
Budite veoma oprezni kada detetu kažete “obećavam”.

Zapamtite da će svaka reč koja izađe iz vaših usta biti upotrebljena protiv vas kao dokaz.
Svako obećanje koje ne ispunite dovodi do toga da dete izgubi u vas poverenje.Iz tog razloga razmislite ponovo i obećajte im šta zaista možete da ispunite.Možete koristiti i termin poput “Daću sve od sebe.”

“Zauzeta sam,ne mogu sada da se brinem o tebi”
Ova rečenica može da natera decu da pomisle i osete da nisu voljena i cenjena.Umesto ovoga možete da im kažete : “Želim da se brinem o tebi,ali trenutno imam posla,doći ću čim završim posao.”

“Ostaviću te i otici “

Roditelji ne prete svom detetu svojim odsustvom-već kako bi ga odvratili od negativnog ponašanja,ali ovo može imati negativne posledice.Stručnjaci smatraju da ovakav razgovor može izazvati anksiozni poremećaj kod deteta.Dete sa separacionom anksioznošću postaje zavisno od roditelja,ne želi da spava u svom krevetu,pokušava da izbegne polazak u školu…

“Ako nastavis da me rastužuješ,razboleću se”
Neophodno je izbegavati korušćenje ovakvih rečenica deci tokom života.Kako je bolest prirodna situacija,sama pomisao “mama se raznolela zbog mene” u slučaju moguće bolesti može kod deteta da izazove osećaj krivice.Javlja se problem na kome se mora raditi i rešiti samo terapijom.

“Bolje da se nikad nisi ni rodio”
Nikad ovako nešto ne bi trebalo da vam izleti iz usta ma koliko bili ljuti,umorni i van sebe.Ukoliko vas dete nečim izazove samo se odmaknite dok se ne smirite.

Nikakva situacija,problem koje dete izvodi ne može da ga povredi kao ova teska i jaka reč.

Zato pažljivo birajte reči koje govorite vašoj deci,jer oni od vas uče posmatrajući i slušajući vas.