Hašimoto tireoditis se utvrđuje na osnovu analize krvi – gde se ispituje visina antitela TPO i Tg, kao i uz pomoć ultra zvuka štitne žlezde – gde se posmatra njena veličina, oblik, oštećenja i promene.

U ovom članku ćemo govoriti o ne tako uobičajnoj pojavi, odnosno pojavi kada osoba ima Hašimoto, ali se to ne vidi analizom krvi.

Da li zaista postoji mogućnost da nemate antitela u krvi, a da ipak imate Hašimoto?

Da, ovo stanje je poznato kao seronegativni autoimuni tiroiditis, ili Hašimotov negativni serum.

80-90 % ljudi sa Hašimotom će imati TPO antitela, TG antitela ili oba. Međutim, neki ljudi nikada neće biti pozitivni na antitela štitne žlezde, ali mogu da imaju Hašimoto, sa svim simptomima povezanim sa njim.

Kod Hašimotovog negativnog seruma, osoba će i dalje imati promene na svojoj štitnoj žlezdi karakteristične za Hašimoto, što se vidi pri pregleda na ultrazvuku. Imaće i antitela štitne žlezde, ali neće imati merljiva cirkulšuća antitela štitne žlezde.

Rotondi i njegove kolege utvrdili su da je seronegativni autoimuni tiroiditis manje agresivan oblik Hašimota, ali bez obzira na to, osoba može i dalje razviti hipotireozu i čak napredovati do drugih autoimunih stanja koja mogu ili ne moraju imati odgovarajuće pozitivne markere antitela (kao što je seronegativni reumatoidni artritis).

Ljudi koji nemaju antitela štitne žlezde verovatno će imati manju štitnu žlezdu i manje je verovatno da će imati gušavost u poređenju sa ljudima koji imaju vidna antitela.

Seronegativni Hašimoto bi trebalo da se tretira na isti način kao i serumski pozitivan Hašimoto, osim što se ne bi pratila antitela štitne žlezde. Ovo otežava praćenje poboljšanje stanja postignuto promenom ishrane i odstranjivanjem drugih uzročnika pojave autoimunog procesa, ali se na osnovu ličnog osećaja pacijenta svakako može pratiti napredak.